Tuesday, January 11, 2011

More about insomniac bear...

Originally posted  at О шатуне подробнее...


We often idealize nature. In reality there is a lot of cruelty in wildlife that contradicts acceptable human morality. But all of it makes sense if you look from evolutional perspective. The harsh winter time in the north is especially cruel. I was shocked when I first found out as a kid that nine out of ten tomtits do not survive in the winter in the area where I grew up.

Sometimes even humans share this tragic experience of being a prey, and it is good when we have the possibility to fight against a possible predator. I have had such an experience in 2008 winter that I spend on a river Tikhaya in Kronotsky Nature Reserve.

But first I should tell you more about the weapons I am using. When I was living and working in the “Bryanskyi Les” nature reserve, I never used any guns. I was fortunate to visit almost half of nature reserves of Russia, and nowhere had I needed weapons. But here, in Kronotsky Reserve I take a shotgun with me every time I step outside. I’m trained to do so. The brown bear population in reserve is the largest among the world protected populations. And among those bears, just as among people, sometimes you can meet an aggressive one.

On average I fire a shotgun once per year. I always load one barrel with signal flare and another with a 12mm bullet. A flare shot (I usually aim to the grown under the bear) sobers up the animal without hurting it. So far I have never used the bullets. I have to admit, that to carry a double-barreled shotgun all the time is not easy. A 12mm shotgun weights 7.7lb (3.5kg). A pair of waders (high waterproof boots), which is my main footwear – 6.6lb (3kg). A set of clothes – at least 4.4lb (2kg). My camera with three lenses in a camera bag and the lightest tripod weights 26.5lb (12kg). That means that every day I am carrying at least 44.1lb (20kg) with me.

Сначала я "экономил" вес поклажи на оружии. Как только в начале января последние медведи укладывались в берлоги, начинал ходить без ружья, радуясь легкости на плечах. Пока не повстречался с настоящим шатуном. Вдруг кто не читал комментариев к предыдущему посту: шатун - это медведь, который не сумел запастись жиром для зимовки в берлоге. Такое бывает из-за бескормицы, болезни или раны. Шатуны обречены на голодную смерть зимой.

Вообще-то, первый шатун, которого я увидел в своей жизни, был мертвым. В марте 2006 года мы приехали с коллегой на снегоходах в избушку в устье реки Лиственничная на Кроноцком озере, чтобы отсюда проводить зимний маршрутный учет. Но ночевать оказалось негде: окошко избушки было выломлено, нары и стол сломаны, разгрызены в щепки. На полу, среди разодранных матрасов лежал худющий мертвый медведь. Вытащить его промерзшее тело ни через дверь, ни через окно было невозможно.

Пришлось нам учеты проводить из другой избушки, не такой удобной. Мерзлый зверь тогда меня особо не впечатлил, и зимой я продолжал работать без ружья за плечом. До конца января 2008, когда я увидел на насте следы от больших когтей. Я был без оружия в шести км от избушки и собирался идти еще дальше, но сразу изменил свои планы и пошел домой, внимательно оглядываясь. Понимал, что это голодный шатун, и шуток не будет.

В полукилометра от избушки еще раз пересек совсем свежие медвежьи следы, и мне сделалось совсем неуютно. Но добрался благополучно, взял ружье и сделал круг радиусом в километр вокруг избушки, приглядываясь к следам. Нашел целую тропу у реки Тихая - оказывается, медведь жил рядом уже не мене суток… Зверь боролся за свою жизнь, усердно искал хоть какую-то еду, но ее не было в промерзшем лесу. Кроме меня...

Наша первая встреча состоялась на следующее утро. Еще в предрассветных сумерках я с ружьем за плечом и двумя бидонами в руках пошел за водой к реке, это метров 300 от жилья. Спустился с кручи; внизу, где снег был рыхлый, вступился в ожидавшие меня там охотничьи лыжи и пошел к светлеющей среди ольховых деревьев воде незамерзающей реки.

Мороз был под двадцать, лыжи визжали по жесткой лыжне, но я был настороже, и услышал, как от того места, где зачерпываю воду, донесся скрип снега. Я остановился. Снег скрипнул еще, и я увидел на фоне парящей воды сгорбленный силуэт зверя. До него было метров сорок. Я схватился за ружье, брошенные бидоны загремели на снегу и зверь привстал на задние лапы, опершись одной передней лапой на ольху. Стоящий силуэт попал на мушку ружья и с этого момента страх улетучился, моя голова начала работать четко, просчитывая возможные варианты.

Не спуская силуэт с мушки, я сошел с лыж, потоптал под собой снег, чтобы при возможных выстрелах оказаться в устойчивом положении. Можно предположить, что у медведя в голове в тот момент тоже просчитывались варианты и он принял один из них - опустился на все лапы, пригнул голову к самому снегу и, сильно сгорбившись, пошел ко мне прямо по моей старой лыжне, совсем не проваливаясь.

Я прицелился в снег перед мордой, но прежде чем нажать спусковой крючок ствола, который был заряжен сигнальной ракетой, поставил ногу на одну из лыж и толкнул ее что было силы по лыжне в сторону шатуна. Лыжа с морозным шорохом-визгом понеслась под легкий уклон на медведя. Вот этого он не ожидал! Это его почему-то страшно перепугало! Он перепрыгнул подъехавшую под него лыжу и галопом понесся мимо меня в плохо замерзшее болото, с грохотом ломая тонкий лед, проваливаясь в грязь.

Оказывается, ночью медведь несколько раз обошел вокруг избушки, пытался подкопать мерзлую землю вокруг туалета, исследовал мои вчерашние следы. Днем я его увидел в окошко избушки: он непрерывно ходил вдоль реки, вглядываясь в воду: наверно, помнил про летнее обилие красной рыбы, но река была пустой… Потом он перешел через тундру к океану и долго бродил вдоль бушующих волн, но ничего не находил. Несчастный был настолько исхудавшим, что его держал тонкий наст, на котором я сразу проваливался без лыж.


Я перестал покидать избушку в темное время суток. Днем же я не раз встречался с ним на берегу океана. Шатун больше не пытался приближаться ко мне, но и не не убегал. Просто ложился на снег и смотрел, что я буду делать. Несколько раз я снимал его с расстояния метров в пятьдесят, ближе подойти не рисковал.


Как то уже в середине февраля глубокой ночью избушку встряхнуло, словно от землетрясения. Я проснулся и услышал шаги на крыше. Сразу догадался чьи… Домик был занесен снегом по самую крышу так, что я сам не раз перешагивал с сугроба на хлипкую кровлю, которая прогибалась даже под моим весом. За ту комнату, которая отапливалась и где я спал, я был спокоен: над ней хоть какой-то чердак. Но летняя, неотапливаемая часть домика была вовсе без чердака, лишь тонкие двухсантиметровые доски и два слоя рубероида. И было слышно, что шатун скребет крышу и рубероид рвется под звериными когтями.

Я засунул в карман десяток патронов, включил налобный фонарик и вышел в сени, направив свет и ружье в потолок. Рыська с вздыбленным загривком тоже напряженно следила за лучом света. Медведь переступал с места на место и было видно, как прогибалась под ним крыша, как "играли" в досках покрытые инеем мерзлые гвозди. Я открыл форточку, высунул ствол и бабахнул рядом с ухом шатуна сигнальной ракетой в небо. Окрестности на несколько секунд осветились зеленым мерцающим светом. Зверь убежал. Больше к жилью он не подходил…

In several days I found on an ocean shore several miles from my cabin. The poor animal was lying between boulders. He barely lifted his head to look at me, and I understood that he has no energy left to move.

Next day I took off to go to a long patrolling trip that I have been postponing because of this insomniac bear: I was concerned that if I leave he will break into my cabin. When I came back a week later I immediately noticed large gathering of Steller's sea eagles and ravens near the place where I last saw a dying bear. His fate was to provide the food for others during the difficult season of winter in Kamchatka.